Dobra riba

Setajuci gradom primecujem opstu golotinju..Toliko je zastrasujuce da mi cesto dodje da pridjem (devojcicama,tek izleglim iz jajeta ) i kazem im da se malo ogrnu.Marame nisu toliko skupe,a ima ih u svim prosaranim duginim bojama.Poneke mirisu na zumbul koliko su lepe.

Kupila sam nove cipele,sa vazdusnim djonom.Kazu da poboljsava drzanje tela i sagorevaju kalorije,ha ha.Ovaj momenat mi je najsmesniji.Ne mogu one da istope moje skladno popunjene obline , koliko ja mogu da pojedem. Pored mene prolazi “skockana” devojka sa povecom stikletinom ,nabada trotoar i imam utisak da ce ostaviti rupu u asfaltu,kao znak da je upravo prosla tom ulicom. Straznjica me  boli od pravilnosti hoda u kome poskakujem kao na duseku I samo cekam kad cu da poletim,Gledajuci nju- njoj straznjica pimpuje kao najbolji ping-pong duel ikada odigran.

Bizuterija nikada nije bila “in” . Sada je toliko popularna da je prodaju “na kilo za sve pare “.

Ogledalo,kao vecita publika daje pozitivne i negativne komentare na prikazane kreacije kupljenih djindjuva,prstenja,oglica I snalica.

Mini suknje I sorcevi nisu vise onaj modni detalj garderobe u kome bi se svaka zena osmelila da prikaze veci deo svog tela.Taj momenat zameljen je slikom sireg kaisa oko struka ,koliko je minijaturno.I golotinja prsti na sve strane, a devojke na ulicama nikada sigurnije nisu koracale.Stikla,djindjuva I kais klepecu,zveckaju I stvaraju obruc muskih pogleda u  zanosu slike dobre ribe .

A samo par ulica dalje ,dole niz  reku ,ima jedan mali presladak restoran u kome bih svakome preporucila jednog dobrog recnog smudja na zaru. Ako mene neko pita – to je “dobra riba”.

Glad

Subota veče i 4 žene za stolom.U pozadini ide lagana muzikica, koja remeti opsežnu raspravu, tek toliko da nesvesno klatim nogom dok slušam -o čemu? Ta večita tema kada se skupe žene i počnu da pijuču ko gladne golubice : Muškarci i opet malo o njima. 

„A rekle smo- više nikada o njima, kada se nađemo,ali ipak da ti kažem slatka moja.... „.

Gladne pogleda, skrećići pogled sa već zahutktale priče krajičkom oka bacaju pogled na onog ko je ušao u lokal.Glad da postoji mogućnost da se sudbinski susretnu dva oka jača je od radoznalosti. Iz te gladi, javlja se glad za pažnjom u priči smislene tehnike zavođenja u kupovini narednih štiklica.Razrada traje duboko u noć,koji par čarapa uz nezaobilazni halter bolje ističe već preumorne noge štiklica.Glad za pažnjom, jača je od bola umornih nogu.Nezaobilazni deo svake priče je ženski parfem, koji bi i onog bez čula mirisa bacio u nesvest.Glad za zagrljajem okupan mirisom jači je i od njegove ne-skromne cifre u parfimeriji. Na svaku pomenu sexa,svakoj ženi se oči zasijaju do te mere da se u njima ocrtava ona fantazija koju u svojim mislima godinama kriju i priželjkuju.Glad za osvajanjem muškog ega je u toj meri visoka da ga prikazuju sa toliko obožavanja ili sarkastično spuštaju do uništenja.Gladan čovek ne bira sredstvo da dođe do zalogaja. Dovoljno pregladnele, naručuju po jedan mojito da utole žeđ za gladnim usnama.Usnama, koje će govoriti –„gladan sam te ceo svoj život“.U ime te gladi -sa osmehom nazdravljaju.

Vrteška

Kao mala volela sam vrteške,ali „iznenadne“ goste sa sve raširenim rukama koji su mi  trčali u zagrljaj da me zavrte u znak dobrodošlice ( jer sva deca to vole ) , nikada.Uvek su me gnječili ostavljajući  raznorazne miomirise u mom nosu  ili su me „nezgrapno“ prinosili sebi gde bi me svaka koščica bolela .Oni su se cerili ,a ja sam vrištala .Da bi me smirili i odagnali znak pitanja iznad glave od moje vriske, vodili su me u luna park.Obožavala sam vrteške i one fucking vezane patke, za koje su se svi borili da je skinu.Meni je to bila nemoguća misija ali vrteška je uvek bila sloboda van svih granica. Sednem,prebacim polugu da ne ispadnem i čekam da me vine do neba.Prvo se malo cimne,tek toliko da se pripremim da uskoro neću moći dodirnuti tlo nogama i uzlećemo.Krećemo se sve brže,vetar miluje lice i mrsi mi kosu, a u sebi osećam potpunu slobodu .Mlataram nogama i grabim visine.Totalna predaja. Od uzbudjenja jedino mi preostaje da vrištim na sav glas i smejem se svim srcem.Prizor srećnog deteta .

Ono što pokušavam sada je da zavrtim vrtešku života.Zacrtane visine su mi tako daleke da ni povremeno vrištanje više ne pomaže. U časovima nemoći vrtim se sama u krug do te mere da me hvata vrtoglavica i kao kroz san vidim „kolo sreće“ koje se okreće.Tek sad uvidjam zašto je bio cilj uhvatiti patku?!.Patka te čini ponosnim jer  ti je donela sreću da okreneš još jedan pobedonosni krug u kome i dostizanje visina više nije nemoguća misija .

Puzzla

U svakom novom licu ,osmehu, pogledu tražila sam – svoje drugo JA. Dok ga nisam pronašla – lutala sam, godinama. Zamišljala sam dan u kome bi se možda: sudarili na nekom uglu ulice, u gradskom prevozu izvinjavajući se zbog gužve, pogrešnom broju na javljanje kućnog telefona, u redu na kasi, pored tezge na pijaci, na pešačkom prelazu, koncertu, plaži, negde već.

I što sam bila čvršća u svojoj zamisli da negde postoji ta puzzla koja nedostaje u mom mozaiku, to sam bila sve nemirnija i nestrpljiva. Trčala sam za svakom novom slikom koja bi osvanula kao novi grafit na pločniku. Nošena mišlju: „ možda je baš on ili ne, onaj drugi- puzzla koja nedostaje?“. Stadijum opšteg delirijuma doneo mi je noći bez sna sa previše očekivanja i isčekivanja, premalo smeha, prepunu čašu suza, a u ušima je uvek ostajala, već dobro poznata rečenica  „ nije te dovoljno voleo „.

Srce je pumpalo i pumpalo, i puštalo kroz vene da teče tu uzavrelu krv dok se nije umorilo. Potom je usledila velika tišina i veliki odraz u ogledalu.Ono sto sam videla nije mi se dopalo.Ta slika nije bila devojka koja u sebi nosi paletu duginih boja. Probuđena iz sopstvene zamke posvetila sam se pronalaženju svog unutrašnjeg mira. Iz dana u dan išla sam ka svim onim stvarima koje me čine srećnom, onome čemu pridajem pažnju i volim ( do te mere ) da sam postala negde i fanatik: muzika, kulinarstvo, knjževnost, enterijer i podijum za ples. Vođena idejom kako pozivam mali broj meni dragih ljudi u životni prostor, okupan prirodnim bojama,ušuškanim tonovima i mirisnim notama - moj notes je poprimio široke razmere u pronalaženju adekvatnih potrepština. Igrajući se sama sa sobom uz ples escajga,poklopčića i malih tajni velikih kuvara, bojila sam i slagala moje srce na tanjiru. A sva ta nova pozitivna energija širila se oko mene kao para iz „a la la Layla“ lonca, upijajući sve mirise okupanog doma.Nošena notama mira-unutar sebe , pojavila se tako iznenada, bez imalo najave, kao nepozvan gost - moja puzzla. Uskočila i popunila pukotinu do te mere da više nikada ne ispadne iz ležišta. Kao dosuđeni penal, puzzla je poentirala sa toliko topline i svetlosti, ostavljajući večitu iskru u mojim očima koju niko i nikada neće moći ugasiti.

Levi’s 501

Mogu da napisem 501 razlog zasto smo ‘80-tih svi voleli da imamo barem jednog  “keca” u ormaru..U njima smo odrastali ,ziveli prve ljubavi,izlazili sa najsladjim decacima/devojcicama, pravili resice na nogavicama i izbeljivali ih da izgledaju kao da su vec 100 godina nosene.I znali smo sta je original.Prvo pravilno usivene (duzina) cele nogavice, bez greske u bodu, ostavljajuci na krajevima spajanja-tanku izbledelu liniju.I mali unutrasnji dzepic desnog dzepa, to nikako nije smelo da strchi od boda. I kada im je dolazio kraj, nismo ih bacali,nismo mogli da se oprostimo od dragocenosti, pravili smo bermude.I onim novopazarskim smo tapsali,ali im se nismo klanjali.

Ali,mogu da napisem 501 razlog zasto su najdraze “leviske”dospele na nizu policu u ormaru.  

Military look poprimio je obim zabrinjavajucih razmera 90-tih .Cesto razmisljam, da li nam se zaista svidjaju bas te dzepaste pantalone ? ili smo se nesvesno solidarisali sa braniocima nase domovine poslednjih 10 godina.Da li im na taj nacin odajemo zahvalnost?, pa smo svi na ulicama postali setajuci transparenti, (zaboravljeni od zaborava), potresnog vremena koje je, hvala dragom Bogu iza nas.

Danas, mogu da napisem 501 razlog zasto ne zelim da moje! leviske zavrse na deponiji, ne mogu cak ni da ih ostavim u basement-u. Danas ih opet nosim, volim i shepurim se u njima kao nekada Danas je na ulicama opsti bal pod maskama.Danas svi nose sve,.Svi “kao” prate modne brendove, idu u shopping-e u poznate City centre jer tamo je sve In, van toga sve je Out.

Svi mi govore budi u trendu-budi u brendu.Meni nikako da dopre do svesti , kako ja to nisam u trendu kada sam u brendu gde je “kec”izvucen iz rukava  jos daleke 1853 ?!  .

Trci,…..trci

Alarm, taj prokleti alarm na nocnom stocicu. Uvek se oglasi kada mu se najmanje nadam.Tek sto sam snove obojila temperinim bojama, montirala raspored slika vec happy  price .. i the end. Kraj kome ni ne znam kraj.Ustajanje koje nema ono predivno razvlacenje po krevetu,meskoljenje u posteljini sa ostacima sna u delicima sekundi budjenja.I krece trcanje iz sobe u kupatilo, pa nazad u sobu, I do kuhinje,pa opet nazad u sobu i u trku obuci,nategni,ispravi,zavezi.Pogled na sat koji obara s`nogu,tera me da trcim,jer sam vec tri koraka unazad od saznanja da nisam napolju.Kad izadjem,udahnem u trku ono malo vazduha koji mi nedostaje , da trcim dalje. Stignem na odrediste i tako zadihana od jutarnje gimnastike u vidu trcanja,na stolu me saceka pregrst papira zbog kojih cu trcati i ostatak dana.Posto sam u trku iscitala pristigle mailove , spremna sam za dnevni maraton.Kako startujem tako neprestajem da trcim do cilja u kome pored dobro poznate  kilometraze nosim i stafetu Stafeta je u obliku  preteske akt tasne koja mi vec ozbiljno pravi rane na ramenu.Noge ne posustaju.Trce kao navijene,a zuljeve dobijaju jedino moje nove potpetice.Tokom celodnevnog maratona pored mene trcala je i misao, da li ce jednog dana neko potrcati zamnom? Potrcati da mi promeni scenario u kome  cu hodati laganim koracima ,ustajati i ziveti zivot step by step.Veceras je alarm na off i jedino ce snovi trcati u susret happy price sa istrcanim the end-om.

Moderna ajvarusa

Ona je zena u svojim najboljim godinama , 40-tim .Slobodni je umetnik i zaradjuje toliko  da sama placa svoj kredit za stan ( buducih 20 godina !) uz sve pratece mesecne komunalije.Vozi kola ciji mesecni izdaci za benzin (bez obzira koja je kilometraza u pitanju) kao i njihivo odrzavanje prelaze u domen luksuza za danasnje vreme globalne ekonomske krize. Pritom je  samohrana majka vec stasitog decaka srednjaskolca, a o njegovim prohtevima izlisno je i da pricam.Ozbiljna je i kuvarica gde bi joj  pozavideo I sam  Dzejmi Oliver. Otvorna knjiga za caskanje o jazz-u,  chillout-u,rock-u….., krpicama iz Manga,Zare,Max Mare ……o cvecu, religiji,mesecu ,fudbalu,hrani......., humanista i aktivista...... ,nocna ptica koja cesto slece u vec popularnu Arenu,zadje i do nekih haustora i in/out klubova.  Veliki je ljubitelj cveca do te mere, da ima I svoj mali vrt u kome pronalazi svoj mir od svakodnevnice.  A stize da pravi i ajvar.Onaj pravi,mamin.Mamin, koji podrazumeva - kupi dzak paprika, operi ga , odvoj pantljike I zrnca, ispeci,procedi,samelji, zagrej tegle ,umotaj,zapeci,slozi.I to sve u preslatke teglice, sa onim sarenkastim poklopcima. Magic on the air.

I onda se pitam kako neki ljudi, ovako ambicioznu,visprenu, jaku, sposobnu, I odvaznu zenu, a iznad svega briznu majku mogu da nazivaju –ajvarusom?. Ajvarusom u pogrdnom smislu! A pritom isti ti ljudi, vole taj isti "mamin" ajvar .